Recikliranje u Srbiji
Plastični otpad je globalna pošast, sa gotovo 500 milijardi plastičnih flaša koje se godišnje potroše širom sveta, od kojih mnoge završe bačene, zagađujući našu životnu sredinu. Posledice su katastrofalne: procenjuje se da svake godine u okean ulazi oko 8 miliona tona plastike, što je ekvivalent bacanja jednog kamiona plastičnog otpada svake minute.Ako se trenutni trendovi nastave, projekcije sugerišu da će do 2050. godine u morima biti više plastike nego ribe, po težini.
Osim toga, uprkos obimu problema, samo minimalnih 3% svetske godišnje proizvodnje plastike se reciklira u iste svrhe, što dovodi do nastavka prekomerne proizvodnje nove plastike.
Uzmimo u obzir ovu uznemirujuću statistiku: od 1950. godine, čovečanstvo je proizvelo neverovatnih 8,3 milijarde metričkih tona nove plastike, trend koji nije ni ekonomski efikasan ni ekološki održiv.
Na primer, aluminijumskoj limenci otprilike treba oko 500 godina da se razgradi, što ističe važnost recikliranja. Proces recikliranja aluminijumskih limenki donosi izvanredne uštede energije od 90 do 95% u poređenju sa dobijanjem aluminijuma iz sirovina, uz dodatnu korist beskrajne reciklabilnosti. Slično tome, PET ambalaži, koja se često koristi za plastične flaše, treba oko 100 godina da se razgradi, dok staklo, ako se odbaci, ostaje na deponiji neograničeno dugo. Recikliranje stakla zahteva 40% manje energije od dobijanja iz prirodnih izvora, čineći ga izuzetno održivom opcijom. Ključno je prepoznati da otpad od ambalaže nije samo otpad već i dragoceni resurs i izvor sekundarnih sirovina.
U Srbiji postoje napori ka većoj održivosti. Prema izveštaju Ministarstva zaštite životne sredine iz 2022. godine o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, na tržište je plasirano 401.229,5 metričkih tona ambalaže, od čega je prikupljeno i ponovo upotrebljeno 256.125,5 metričkih tona. Od toga, količine reciklirane PET, aluminijumske i staklene ambalaže iznose 14.077,7 metričkih tona, 7.457 metričkih tona, odnosno 34.825,1 metričkih tona.
Srbija je postavila ambiciozne nacionalne ciljeve za 2024. godinu, težeći stopi ponovne upotrebe od 65% i minimalnoj stopi recikliranja od 60% za ambalažu, uključujući 42% za plastičnu, 49% za metalnu i 48% za staklenu ambalažu. Jedna od mogućnosti koju naša zemlja može razmotriti kada je u pitanju povećanje stopa recikliranja jeste uvođenje depozitnog sistema u narednim godinama. Ohrabrujuće je što je preko 85% ispitanika u istraživanju iz 2022.
godine koje je sproveo Centar potrošača Srbije (CEPS) pozitivno ocenilo ideju uvođenja depozitnog sistema, što ukazuje na snažnu podršku javnosti inicijativama koje promovišu reciklažu.
Rešavanje izazova koje predstavlja plastični otpad zahteva zajedničke napore kako na individualnom, tako i na sistemskom nivou. Prihvatanjem održivih praksi i inovativnih rešenja, Srbija može napraviti razliku.