Putovanje u pametniju budućnost: Izgradnja pametnijih i održivijih zajednica u Srbiji
Događaj je bio veoma posećen i privukao je veliku pažnju stručne javnosti. Kao sedište državnog dana centra, Kragujevac je izabran kao početna tačka lansiranja projekta. Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović svečano je otvorio događaj. Održana je konferencija sa brojnim prezentacijama i panel diskusijama, kao i dve radionice. Predstavljena su različita rešenja koja gradove čine «pametnijim» kada su u pitanju infrastruktura, komunalne usluge i životna sredina – oblasti koje je NALED-ova studija o 49 lokalnih opština identifikovala kao ključne prioritete.
Kompanija TOMRA Collection Srbija, kao jedan od predstavnika norveškog poslovnog kruga, podelila je primere svojih dobih praksi učešća u razvoju pametnih gradova, viđenja koji su izazovi još uvek prisutni na razvijenim tržištima, kao i savete kako da se efektivno angažuju ključni akteri, a posebno građani, za putovanje koje je pred Srbijom. Konferencija je dotakla i ulogu inovacija i biznisa, kroz primere kako privatni sektor može da ubrza agendu pametnih gradova, uključujući teme kao što su dostupnost pametnih rešenja, regulatorni okvir, finansiranje, i inovativne javne nabavke.
U okviru same konferencije, Bojana Milašinović, generalna direktorka TOMRA Collection Srbija i Crna Gora, učestvovala je na panelu „Ljudi na prvom mestu: kako pametna gradska infrastruktura može da poboljša život građana”. Bojana je u svom izlaganju objasnila aktuelni problem zagađenja sa kojim se suočavamo, i kako reciklaža i pametno upravljanje otpadom čine važan deo infrastrukture pametnih gradova: „svake godine se preko osam miliona tona plastike izlije u okean što je ekvivalentno jednom kamionu smeća u minuti. Ta plastika može da opstane preko stotinu godina u našoj životnoj sredini i ona se razgrađuje dalje na mikro plastiku i nano plastiku koja kroz ribe i na ostale načine može da završi u našim organizmima. Neophodno je okrenuti se pametnijem upravljanju otpadom, korišćenjem tehnologija, podataka i automatizacije kako bi na najefkasniji i održiviji način mogao da se reši taj problem.“
Bojana je posebno predstavila uspešnost depozitnih sistema i efikasnost koju postižu na brojnim evropskim tržištima kada se pogleda stopa povrata ambalaže i cirkularnost. Kao tehnološki lider i inovator, kompanija TOMRA je odličan primer kako napredna rešenja, senzori i digitalni alati mogu olakšati sistem prikupljanja, sortiranja i reciklaže ambalaže i biti veoma važan deo infrastrukture pametnih gradova, što je Bojana ilustrovala i kroz primere: Korišćenjem automatizacije, mobilnih aplikacija, podataka i softvera moguće je uvezivanje potrošača, koji na primer gledajući u mobilnu aplikaciju mogu da vide gde je najbliži centar gde može da se reciklira plastika, zatim operatera, koji u centralnom sistemu mogu da vide kada su reciklažni automati ili kontejneri delimično puni kako bi pravovremeno poslali svoje kamione da sa tih lokacija sakupe otpad, kao i reciklažnih centara, koji bi u tom slučaju znali kada im stižu nove količine i mogli da pripreme svoja postrojenja.“
Bojana je napomenula i potrebu za zakonskim okvirima za pokretanje ovakvih sistema na pravi način i na nacionalnom nivou. Jedan od tih zakonskih instrumenata je i depozitni sistem, kojom se aktivno bave i sve zemlje u okruženju. Bojanini sagovornici i učesnici panela bili su Irena Đorđević, šefica za digitalizaciju, inovacije i preduzetništvo u organizaciji NALED, Dara Gravara-Stojanović iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Danilo Savić, generalni direktor kompanije Data Cloud Technology Kragujevac, Đorđe Antić, predstavnik Grada Niša, i Dejan Dešić, rukovodilac segmenta za infrastrukturu i transport u kompaniji ABB. Osvrnuvši se na projekat Pametnih Gradova, direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović izjavila je da je „pametni grad grad u službi građana, grad u kome su građani u fokusu, a nove tehnologije i automatizacija su tu da olakšaju život građana. U našoj zemlji mi već imamo neke dobre primere, recimo da plaćamo prevoz putem sms poruke, registrovali smo se za kovid vakcine preko e-Uprave, dobijali smo termine preko sms-a, imamo pametne klupe u nekim parkovima i na nekim stanicama, pametno parkiranje, primeri su brojni. Ono što još uvek nedostaje u Srbiji jeste sistemski pristup, odnosno da se ovakva pametna rešenja prošire na sve gradove i opštine u Srbiji, što će se, nadamo se, ubrzati ovim projektom. Koristeći znanje i iskustvo nordijskih zemalja, u saradnji sa donosiocima odluka u Srbiji, definisaćemo prioritete i strategije kako bi Srbija što pre postala deo globalne mreže pametnih gradova. Aktivnosti se nastavljaju u drugim gradovima, sa ciljem da se ostvari povezivanje i saradnja, kao i prenos znanja i iskustava, širom Srbije. Integralni deo ovog projekta su i kompanije, članice Nordijske poslovne alijanse, sa posebnim fokusom i uz podršku kompanija ABB, Resalta i TOMRA.“